Strujni dzek ventilatora hladnjaka motora za Fiat Punto Mk1

Fiat Punto Mk1

autootpad-kidi-1571.jpg

Detalji

Cena: 5.00€

  • Datim objave: 19.11.2018


Opis

(CENA OVOG DELA JE 5€). Ukoliko na vozilu imate ventilator na kome su lose biksne, takav ventilator radi sa naporom zbog kojeg se greje strujna instalacija i zbog tog zagrevanja instalacije desava se da pregoreva strujni osigurac. Neki ljudi ne razmisljajuci o posledicama, tada jednostavno stave jaci osigurac od propisanog i iz tog razloga sledeci put umesto osiguraca, strada strujni dzek, kutija sa osiguracima ili sto je najgore zapali se elektro-instalacija na vozilu, sto dovodi do pozara. Mnogi vozaci nakon sto im vise puta izgori osigurac uzmu pa ventilator povezu direktno tako sto plus zicu sa ventilatora prikace direktno na akumulator, a minus zicu dovedu u kabinu i tu kad im skoci kazaljka temperature, oni zicu prikace na masu, znaci na neki metalni deo i tako pale ventilator. Ti vozaci smatraju da je problem u ko zna cemu, jer eto ventilator na ovaj nacin radi. Da vam objasnim: To sto se ventilator zavrteo direktnim spajanjem na akumulator ne znaci da je on ispravan, jeste da se on vrti, ali da li se vrti kako treba, odnosno da li se vrti lagano i tako da se prilikom njegovog rada ne greju kablovi? ako je odgovor DA, onda je on ispravan, ali ako se on vrti, a pri tom se kablovi kojim je spojen na akumulator greju, onda on nije ispravan iako se vrti. Naravno, da biste osetili da li se kablovi greju, trebate ga spojiti odgovarajucim tankim kablovima kakvim je inace izvedena strujna instalacija do ventilatora, jer ako vi ovo ispitivanje radite debelim kablovima kojima se prespajaju vozila prilikom startovanja, normalno je da nista necete osetiti. Kada spojite bilo koji strujni potrosac ovako direktno na akumulator i to debelim kablovima kojima se spajaju vozila on radi bez osiguraca, reostata i prima-dobija jaku struju sa akumulatora i zbog toga to nije pravi pokazatelj toga u kakvom je stanju taj potrosac. Ako hocete pravu sliku stanja potrosaca, u ovom slucaju ventilatora, spojte ga tankim kablovima i pustite ga neko vreme da radi, a vi drzite kablove u ruci i vidite da li se i koliko se greju. Normalno je da se kablovi blago zagreju, ali samo blago, ukoliko se kablovi zagreju toliko da ih ne mozete vise drzati u rukama, budite sigurni da taj ventilator ne valja. Dobar ventilator, treba da se okrece vrlo lagano-bez ikakvog otpora, bez ikakvih zvukova, osim zvuka kojeg prave elise pri radu i samo takav ventilator je dobar ventilator. Kada je ventilator na kolima, on je povezan tako, da radi preko osigura i reostata, tako da u slucaju, da on zakoci-zablokira, osigurac pregori. Reostat ventilatora kabine ima zadatak da pravi odredjeni otpor (smanji stuju) struji koja ide ka motoru ventilatora i samim tim isti se vrti sporije. To sto se ventilator okrece-vrti direktnim spajanjem na akumulator, ne znaci da je on ispravan, jer on se vrti kada dobija-punu jaku struju, ali kada mu reostat posalje malu-slabu struju, kako bi se sporije okretao, na primer u prvoj ili drugoj brzini, ta struja mu nije dovoljno jaka da se zavrti. EVO MALO O OSIGURACIMA I O TOME CEMU SLUZE: Sta su i cemu sluze osiguraci? Osiguraci su provodnici struje namerno oslabljeni u jednom delu, kako bi u slucaju nekog strujnog opterecenja ili kratkog spoja na tom oslabljenom delu doslo do prekida struje. Osiguraci su obavezni delovi strujnog kola, kako na vozilima, tako i na kucnim instalacijama i sluze da stite uredjaje i instalaciju od kvarova i pozara. Prema nacinu prekidanja strujnih kola, osiguraci se dele na topljive (trome) i automatske. Na kucnim instalacijama se mogu naci i jedni i drugi, ali posto je ovde rec o vozilima, pricacemo samo o topljivim, jer se na vozilima samo takvi koriste. Osnovni deo topljivog osiguraca je kalibrisana zica od provodnika male elektricne otpornosti (srebro ili bakar), koja se istopi nakon sto intezitet struje predje odredjenu granicu. Na starijim vozilima su se nalazili osiguraci valjkastog oblika, koji su se umetali izmedju dva pipka koji su ih drzali, dok se na novijim vozilima koriste osiguraci, koji se ubadaju u kuciste i zbog toga se nazivaju "ubodni osiguraci". Ubodni osiguraci se proizvode u tri velicine (bar sam se ja susretao sa takvima), a kada se kaze velicina, misli se na fizicku velicinu samog osiguraca i na raspon ubodnih nozica. Najmanji osiguraci imaju raspon (mereno sa spoljne strane) pipaka 10mm, srednji 15mm i najveci osiguraci 27mm. Postoje osiguraci razlicitih jacina. Sto je zica osiguraca deblja, to je osigurac jaci i moze da istrpi vece operecenje, pa se i obelezava vecim brojem. Najcesci osiguraci na kolima su osiguraci od 10A i oni su crvene boje. Jacina osiguraca se pored utisnutog broja, obelezava i bojom, tako da ih i po tome mozete prepoznati. Braon boja oznacava osigurac jacine 7.5A, crvena 10A, Plava 15A, zuta 20A, bela 25A i zelena boja 30A. Ovo su jacine malih osiguraca. Veliki osiguraci se obelezavaju na sledeci nacin: Zeleni 30A, narandzasti 40A, crveni 50A, plavi 60A, narandzasto-braon (neka neodredjena boja) 70A. Pregoreli ili istopljeni osigurac potrebno je zameniti samo osiguracem iste jacine-boje, jer ukoliko stavite jaci, sledeci put umesto osiguraca, moze nastradati uredjaj na autu, koji je povezan preko tog osiguraca ili jos gore instalacija na vozilu, sto moze prouzrokovati i pozar Da vam objasnim cemu sluzi i zasto se postavlja osigurac. Svi elektro uredjaji na vozilu rade pomocu struje, akumulatora i alternatora. Da bi jedan elektro uredjaj radio, potrebno je napajati ga plus i minus strujom. Evo prostog primera-eksperimenta: Potreban je akumulator, dve zice i uzmimo recimo ventilator grejanja kabine. Ako uzmete akumulator, i na njegovim klemama + i - zakacite dve zice i te 2 zice spojite sa ulazom za struju na ventilatoru, on ce poceti da se okrece. Ukoliko je ventilator dobar, znaci ukoliko su mu biksne dobre-podmazane, ventilator nema lufta, lako se okrece i nista ga ne koci, ventilator ce raditi bez problema. Ako sad raskacimo taj ventilator i na njegovo mesto stavimo isti takav ventilator, kome su lose biksne, pa zbog toga glavi-koci, tesko se okrece, on ce prilikom svog rada praviti opterecenje strujnoj instalaciji, sto ce se manifestovati grejanjem iste, odnosno grejanjem zica kojima je povezan. Ukoliko kablove-zice kojim je povezan ventilator, drzimo golom rukom, tacno cemo osetiti, kako se postepeno zagrejavaju i sto ih duze drzimo, one ce postajati sve toplije. Sto ventilator vise koci-glavi, zice ce se vise grejati. Isto tako, sto je jaci akumulator, znaci sto vise isporucuje struje-snage, zice ce se brze i jace zagrevati. Ako sad i taj ventilator raskacimo i stavimo ventilator, koji je skroz blokirao, zice kojim je povezan (pod uslovom da je akumulator jak) ce se zagrejati neverovatno brzo i jako i to toliko jako, da ce se zice uzariti i vec posle jedne sekunde, necete moci da ih drzite u rukama. Posto su svi kablovi na kolima presvuceni izolacionim gumenim materijalom, tako uzarena zica ce takav materijal zapaliti i eto pozara. Da ne bi dolazilo do ovakvih problema, koristi se topljivi osigurac. Uzmimo sad ponovo jak akumulator dve zice i ventilator koji se okrece, ali tesko. Presecimo plus zicu, koja vodi od akumulatora do ventilatora i tu gde smo presekli zicu, postavimo osigurac od na primer 7.5A, tako da sada struja tece kroz njega i sada ostalo spojimo kao ranije. Sta ce se desiti? Ventilator ce poceti da radi i radice jedno vreme, grejace se zica, a sa zicom i topljivi osigurac i to ce tako raditi sve dok se osigurac ne zagreje toliko da se istopi. Sto veci otpor ventilator pruza, znaci sto vise glavi, zica, a i osigurac ce se brze grejati i pre ce se istopiti. Ako sada umesto tog osiguraca stavimo osigurac od 15A i sve ponovimo, ventilator ce raditi, ali duze nego sa osiguracem od 7.5A, jer jaci osigurac ima deblju licnu, pa ce joj trebati vise da se zagreje i istopi. Ako sada stavimo jos deblji-jaci osigurac, na primer od 25A, onda ce ventilator jos duze raditi, jer ce topljivoj zici (licni) trebati jos vise vremena da se istopi. Znaci sto je deblji topljivi deo na osiguracu, on vise moze da istrpi. Uzmimo sad treci ventilator, koji je skroz blokirao i sve povezimo sa osiguracem i probajmo da vidimo sta ce biti. Ako ovo uradimo sa osiguracem od 7.5A, on ce se momentalno cim spojimo zicu na akumulator istopiti, jer je topljivi deo osiguraca veoma tanak. Ako sada stavimo osigurac od 15A, i ovaj ce se istopiti, ali ipak malo kasnije, jer je stavljen izdrzljiviji osigurac. Ukoliko sad ovo probamo sa osiguracem od 30A, taj osigurac ce izdrzati opet duze nego prethodna 2, ali ce i on pregoreti, s tim da ce on najvise zagrejati strujnu instalaciju. Ovde zelim da naglasim, da sto je osigurac manje amperaze, zice ce se manje grejati, jer nece dugo trpeti strujno opterecenje, zato sto osigurac svojim topljenjem to ne dozvoljava. Sto jaci osigurac postavljamo, zice ce duze biti pod opterecenjem i grejati se zato sto osigurac kasnije "crkava". Ukoliko preteramo sa jacinom osiguraca ili stavimo osigurac loseg kvaliteta, koji se ne topi kada treba, moze doci do toga, da se zica i pored osiguraca, previse zagreje, pa bez obzira sto je osigurac tu, moze doci do zapaljenje instalacije . Zamislite da se vozite, ukljucite ventilator grejanja kabine, auto radi, znaci ventilator dobija jaku struju preko alternatora, a zbog losih biksni ili prosto iz nekog razloga zablokira, recimo, uvukao je opalo lisce ili neku maramicu. Zice se uzare, zapali se zastitni sloj od gume oko zice i pocne instalacija da gori. Da ne bi doslo do ovakve situacije izmedju svakog elektro potrosaca i akumulatora na kolima se postavlja topljivi osigurac, ciji je zadatak da se u slucaju preopterecenja instalacija ili kratkog spoja, istopi-pregori i na taj nacin spreci instalaciju od pregrevanja. Kratak spoj nastaje kad se spoje plus i minus zica. Osigurac tad naglo dobije jaku struju i izgori. Nadam se da ste iz ovih gore primera shvatili cemu sluzi i kako radi osigurac. Znaci osigurac je tu da prvi strada, pre nego sto se instalacija zapali ili se osteti neki drugi deo na kolima. Zadatak osiguraca je prvenstveno da zastiti instalaciju od pregrevanja i eventualnog zapaljenja, a samim tim i pozara. Pored instalacije, osiguraci cuvaju i uredjaje. Kad se osigurac istopi, to je alarm da je nesto preopteretilo taj osigurac. Ako se recimo istopio osigurac motora brisaca, onda treba obratiti paznju na motor brisaca, pogledati, da nije nesto upalo izmedju makaza brisaca, pa da se zbog toga motor preopteretio i istopio osigurac. Ako je tu sve u redu, treba pogledati da li su makaze podmazane, da li je strujni dzek motora brisaca dobro ukopcan, jer labavi kontakti hoce da greju instalaciju. Iskopcajte dzek, proverite kontakte, ako treba malo klestima ili nekim predmetom skupite sumnjivi zenski deo konektora za koji mislite da se razlabavio, ako imate kontakt sprej naprskajte kontakte. Oslusnite motor, vidite da li se cuju neki zvuci iz njega. U ovakvom slucaju bilo bi idealno da se motor skine, ocisti i podmaze, jer cesto problem bude, bas u nepodmazanim delovima, koji zbog nedostatka maziva povecavaju trenje i prave otpor, koji negativno utice na instalasiju-osigurace. Ukoliko se desi da vam se osigurac istopi nocu u toku voznje ili za vreme kise, snega, mozete postaviti drugi i samo malo vise obratiti paznju da slucajno negde nesto ne zamirise na paljevinu, pa kad budete u prilici, proverite zasto se istopio. Nekad se osigurac jednostavno istopi, a da ne mozete shvatiti zasto. Postavite drugi iste jacine i vozite, pa ako se to ponovi, onda ipak svratite do nekog servisa, da vam provere zasto se to desava. Osiguraci mogu da se istope ili pregore. Istopljen osigurac je znak opterecenja instalacije, pa se on grejanjem istopio, a preogoreo osigurac se poznaje po tome sto se na mestu prekida pojavljuje crni trag, sto ukazuje na kratak spoj i prekid zice osiguraca. Na novijim vozilima pored + kleme ili u blizini se nalazi glavni osigurac, koji pregoreva ukoliko dodje do nekog kratkog spoja, kako bi sacuvao kutiju sa osiguracima. Kontakti u kutiji osiguraca, moraju biti dobri, jer ukoliko se osigurac ne drzi cvrsto na svom mestu, dolazi do zagrevanjja kontakta i zbog toga hoce da strada kuciste osiguraca. Kuciste osiguraca, hoce da strada i ukoliko stavite jaci osigurac od dozvoljenog, pa zbog velikog grejanja elemenata u kucistu, dodje do prekida nekog voda-ploce. Pri zameni osiguraca nikad ne stavljajte jaci osigurac, osim u izuzetnim slucajevima i to osiguracem od najvise 10A jacim od propisanog i to samo na kratko i do odlaska u servis. Pre zamene osiguraca proverite da li je kljuc za pokretanje izvadjen i da li su ostali elektricni uredaji iskljuceni. Posebno vodite racuna, kada radite oko osiguraca ventilatora motora ili motora brisaca, kako iznenadno ukljucivanje tih uredjaja ne bi povredilo nekog. Prosto receno, svaki elektro uredjaj na vozilu radi preko osiguraca i na taj nacin stiti instalaciju od pregrevanja i uredjaje od ostecenja. Da ne bi osiguraci bili rastrkani po vozilu, vecina njih se postavlja na kuciste osiguraca na cijem poklopcu postoji sema i objasnjenje, koji je osigurac za koji uredjaj i kolika treba da bude jacina osiguraca. Kuciste osiguraca je uglavnom smesteno u kabini vozila i na dohvat vozaceve ruke, kako bi mogao brzo i lako da im pristupi, ali se moze nalaziti i ispod haube, u kaseti kod suvozaca ili na nekom sasvim drugom mestu. Kutiju osiguraca mozemo da posmatramo, kao deo koji se nalazi na putu od izvora struje do potrosaca i gde se kablovi, koji idu do potrosaca, namerno seku i gde se put struje oslabljuje postavljanjem osiguraca, kako bi se zastitila strujna instalacija, a sa njom i uredjaji na vozilu. Sto je vise elektro uredjaja na jednom vozilu, vise ce biti i osiguraca. Ako pogledamo kutiju sa osiguracima na Zastavi 750 (Fici), videcemo da ima 8 mesta za osigurace i to su svi osiguraci na tom vozilu. Za razliku od Fice, Fiat Stilo na svom kucistu osiguraca u kabini ima oko 25 osiguraca, a pored tog kucista ima jos jedno kod akumulatora na kojem takodjer ima 20-ak osigura i pored ta dva kucista mogu se u autu naci jos neki. Zanimljivo je da sam na starijim vozilima, koji su koristili valjkaste osigurace, umesto normalnog osiguraca sa licnom, nailazio na razne metalne predmete, koje su ljudi postavljali, kako bi premostili dva kontakta Tako sam tu vidjao eksere, srafove, holsrafe, kljucice, a vidjao sam i valjkaste osigurace, kojima pregori licna, pa su ih vozaci obmotavali aluminijumskom folijom od cigareta ili cokolade i to je tako radilo. U novijim kucistima sam nailazio na obicno parce zice, kojim bi ljudi premostili ulaze za osigurac. NAPOMENA: Tekstovi su pisani na osnovu licnog dugogodisnjeg iskustva i znanja, a ponekad i uz pomoc podataka prikupljenih sa interneta. Tekstovi nisu namenjeni profesionalnim auto-mehanicarima, auto-elektricarima i ostalim profesionalcima koji se bave popravljanjem i odrzavanjem vozila, vec obicnim vozacima, koji bi mozda hteli da saznaju nesto vise. Trudio sam se da sto bolje i jednostavnije opisem delove koje prodajem i njihovu funkciju i ukoliko se negde i potkrala neka greska, ona nije namerna. Bicu zahvalan svakom, ko primeti neku neispravnost i o tome me obavesti putem mail-a na autootpadkidi@gmail.com ili porukom na 064/6639623.