Protokomer za Fiat Cromu (Mk1) 2.0 i.e. 8V

Fiat Croma Mk1

Detalji

Cena: 40.00€

• Datim objave: 17.11.2018

Opis

(CENA OVOG DELA JE 40€). Protokomer vazduha ili MAF (Mass Air Flow) senzor. Protokomer vazduha je davac (senzor) za merenje protoka vazduha. Koristi se na benzinskim i dizel motorima. Koja je funkcija protokomera vazduha? Protokomer daje informaciju o trenutnom protoku vazduha; na osnovu ove informacije upravljacki uredjaj odreduje kolicinu ubrizganog goriva (benzinski motori) ili maksimalnu kolicinu goriva i kolicinu izduvnih gasova za recirkulaciju (dizel motori). Koje vrste protokomera vazduha se najcesce koriste na vozilima i koji su njihovi najcesci kvarovi? Protokomer sa "L" klapnom. Primenjuje se na vozilima od otprilike 1985. godine do otprilike 1995. Izradjeni su od aluminijumskog kucista u kojem je pokretna klapna u obliku slova "L". Ovi protokomeri imaju plastican crni poklopac koji je fabricki zalepljen i koji NE SME da se otvara. Ovi protokomeri veoma retko otkazuju. Najveci problem kod ovih protokomera su osobe koje smatraju da ce skidanjem ovog poklopca i pomeranjem polozaja kalibracione opruge bolje podesiti protokomer nego fabrika. Drugi problem ovih protokomera su mehanicka ostecenja koja nastaju prilikom saobracajnih udesa ili na vozilima sa ugradjenim uredjajem za pogon na gas. Naime, usled povratnih paljenja smese u usisnoj grani javlja se nagli i veliki protok zapaljene smese od motora prema filteru, koji, i pored rasteretnih i povratnih ventila, veoma cesto mogu ostetiti protokomer. Veoma retko, i to na vozilima koja su presla izuzetno veliki broj kilometara, moze doci do istrosenja potenciometra koji je sastavni deo protokomera. Protokomer sa grejnom zicom. Ovi protokomeri obicno se nalaze na vozilima proizvedenim od 1990. do 1996. godine. Imaju kuciste u obliku plasticne cevi na kojoj je elektronski sklop velicine kutije cigareta. Unutar cevi kucista, na sredini, izmedu resetki sa obe strane, nalazi se grejna zica od platine debljine 70 mikrometara. Ovu zicu zagreva elektronski sklop protokomera, a hladjena je protokom vazduha. Jacina struje elektronskog sklopa kojom se odrzava temperatura grejne zice, mera je protoka mase vazduha. Ovi protokomeri su veoma trajni i precizni. Osnovni kvarovi su prekid platinijumske zice i neispravnost elektronskog sklopa. Ultrazvucni protokomeri. Ovakvi protokomeri obicno imaju aluminijumsko kuciste u obliku cevi sa elektronskim sklopom velicine kutije sibica. Unutar cevi, sa dve nasuprotne bocne strane vidljive su samo dve okrugle ravne povrsine; to su ultrazvucni prijemnik i predajnik. Ovakvi protokomeri koriste doplerov efekat, i skoro da se i ne kvare. Protokomeri koji koriste Karman-Vortex princip. I ovi protokomeri imaju kuciste u obliku cevi sa elektronskim sklopom na njemu. Unutar cevi kucista vidljiv je plastican umetak koji u preseku ima oblik trapeza. Ovaj umetak prilikom protoka vazduha stvara vrtlozenje, cija frekvencija je proporcionalna protoku. Ovakvi protokomeri skoro da se i ne kvare. Protokomeri sa vrelim slojem, starije generacije. Obicno imaju plasticno kuciste u obliku cevi, sa umetkom koji je vijcima ucvrscen, na kojem se nalaze senzorski elemenat, elektronski sklop i konektor sa cetiri elektricna kontakta. Umetak ima, sa unutrasnje strane cevi, vidljiv metalni deo koji sluzi za hladenje elektronike, i senzorski elemenat u vidu tanke plocice u blizini vrha umetka. Nazalost, ovaj senzorski elemenat puca, i to je najcesci kvar ove vrste protokomera. Princip rada veoma je slican protokomeru sa grejnom zicom. Koriste se na vozilima otprilike od 1992 do 1998 godine. Protokomeri sa vrelim slojem, novije generacije. Izgledaju slicno kao i prethodni, osim sto nemaju velikih metalnih delova na umetku, i imaju pet elektricnih prikljucaka na konektoru (na mnogim vozilima koriste se samo cetiri, sto je vidljivo po broju elektricnih provodnika na konektoru instalacije vozila). Za strucnjake, ovi protokomeri, kada nema protoka vazduha, imaju izlazni napon signala oko 1V, koji se povecava sto je veci protok vazduha od filtera prema motoru, a za obrnut smer protoka (moze se desiti prilikom vecih pulsacija protoka pri nizim brojevima obrtaja motora) daju smanjenje napona signala ispod 1V. Koriste se na vozilima otprilike posle 1997. godine. U praksi, vek trajanja im je obicno 30.000 do 40.000 km. U tom periodu, buduci da je u pitanju termicki senzor od poluprovodnika, dolazi do lagane promene karakteristika u odnosu na pocetnu. Protokomer obicno funkcionise, ali više nije dovoljno precizan. Dodatno, los kvalitet ulja moze dodatno da smanji vek trajanja protokomera. Kada se ugasi vreo motor, ulje loseg kvaliteta jako isparava, i ove pare dolaze do protokomera i menjaju karakteristike senzorskog elementa. Ovo se moze prepoznati po umetku koji je masan i sjajan od ulja. Koji su osnovni simptomi neispravnog protokomera? -Benzinski motori: Nestabilan prazan hod ili se vozilo gasi na praznom hodu, neprimanje gasa, paljenje sijalice za neispravnost motora, mala snaga motora, problemi posebno u radu dok je motor hladan. -Dizel motori: Mala snaga motora i paljenje sijalice za neispravnost motora (na vozilima gde postoji). Da li je los filter za vazduh uzrok otkazivanju protokomera? -Generalno, krupne cestice prljavstine, koje bi eventualno dosle do senzorskog elementa brzinom kojom prolazi vazduh, mogu protokomeru da skrate vek trajanja. Medjutim, ne postoji idealan filter, a u praksi nije primeceno da vozila na kojima se koriste originalni filter za vazduh imaju duzi vek trajanja protokomera. Kvalitetan filter je, svakako, neophodan. Da li se u slucaju neispravnosti, menja ceo protokomer ili samo umetak, ako se moze odvojiti? -Po pravilu, menja se ceo protokomer, mada se u pojedinim katalozima mogu naci i samo umeci. Da li se umetak sa jednim kataloskim brojem moze zameniti sa drugacijim, ako je fizicki jednakih dimenzija ali ima drugaciji kataloski broj? -Po pravilu, mora biti isti kataloski broj. U proizvodnji kod nekih proizvodaca ipak, dolazi i do zamene jednog proizvoda sa drugim, koji ima iste karakteristike ali drugaciji kataloski broj. Ovo je obicno vidljivo u katalogu rezervnih delova. Cesta praksa je i da proizvodjaci istom proizvodu daju razlicite kataloske brojeve za primenu na razlicitim vozilima. Kako se proverava ispravnost protokomera? -Automehanicar ili autoelektricar, koji je posebno obucen za dijagnostiku elektronskih sistema, moze uz pomoc odgovarajucih instrumenata da proveri stanje protokomera. Drugi nacin je da se vozilo proba sa drugim (ispravnim) protokomerom. Ovaj drugi nacin posebno je popularan u servisima koji nemaju potrebnu opremu i ljude obucene za dijagnostiku. Zamena obicno ne zahteva vise od nekoliko minuta, a razlika u ponasanju vozila je obicno veoma vidljiva. Da li voznja sa neispravnim protokomerom moze izazvati daljnje stete? -Da. Neispravan protokomer moze na vozilima novije generacije da izazove deformacije glave motora usled prevelike temperature sagorevanja, sto dovodi do nezaptivanja ventila i gubitka kompresije (dizel motori), i do detonacionog sagorevanja (benzinski motori). Nadalje, vozila sa neispravnim protokomerom imaju vecu potrosnju goriva, manju snagu i emituju vise otrovnih supstanci. Da li je potrebno redovno kontrolisati stanje protokomera? -Da. Proizvodjaci vozila obicno propisuju radove i provere koje treba provesti na redovnim servisima, pa i probnu voznju sa proverom svih parametara rada motora, ukljucujuci i protokomer. Ovo se posebno odnosi na vozila od otprilike 1997. g. kod kojih je uoceno cesto otkazivanje protokomera. Nazalost, retke su servisne radionice koje se pridrzavaju ovih uputstava, pa neispravnost protokomera obicno biva otkrivena tek kada je nacinjena i veca steta na motoru vozila. Kao primer, to su obicno vozila sa dizel motorima koja imaju poteskoca sa paljenjem kada je motor hladan. Ukoliko je kompresija ispod dozvoljene, a motor ne trosi ulje, najverovatnije je uzrok voznja sa neispravnim protokomerom, a posledica gubitak kompresije na ventilima. Ako je protokomer neispravan, osim zamene protokomera, da li je moguce na jeftiniji nacin otkloniti kvar? -Mehanicke neispravnosti (lomovi, deformacije) zahtevaju zamenu protokomera. Protokomeri sa "L" klapnom, kojima je otvaran poklopac, mogu se podesiti preko analizatora izduvnih gasova ili posebnim postupkom preko dijagnostickih instrumenata, ali samo ako je sve ostalo na motoru ispravno (ciste brizgaljke, pritisak goriva u dozvoljenim granicama, motor mehanicki ispravan, ispravan sistem za paljenje...). Ovakav postupak proizvodjaci vozila ne preporucuju, jer je za to potrebno odgovarajuce znanje i oprema. Dodatno, u slucaju druge neispravnosti ili odstupanja tolerancija nekog dela sistema na motoru, ovo podesavanje moze dati lose rezultate. Dodatno, poklopac protokomera koji je otvaran izazvace sumnju svakog sledeceg automehanicara kod kojega vozilo dode. Nadalje, po kataloskom broju, koji se obicno nalazi bas na poklopcu, moze se proveriti samo ispravan tip poklopca a buduci da drugih kataloskih brojeva na protokomeru nema. Protokomeri sa vrelim slojem, ukoliko imaju promenu signala sa promenom protoka, mogu se dalje koristiti uz primenu FLOW MASTER-a. NAPOMENA: Tekstovi su pisani na osnovu licnog dugogodisnjeg iskustva i znanja, a ponekad i uz pomoc podataka prikupljenih sa interneta. Tekstovi nisu namenjeni profesionalnim auto-mehanicarima, auto-elektricarima i ostalim profesionalcima koji se bave popravljanjem i odrzavanjem vozila, vec obicnim vozacima, koji bi mozda hteli da saznaju nesto vise. Trudio sam se da sto bolje i jednostavnije opisem delove koje prodajem i njihovu funkciju i ukoliko se negde i potkrala neka greska, ona nije namerna. Bicu zahvalan svakom, ko primeti neku neispravnost i o tome me obavesti putem mail-a na autootpadkidi@gmail.com ili porukom na 064/6639623.