Fiat Linea
Fiat

Detalji

• : Limuzina
• 2007
• 2015

Opis

Fiat Linea je italijanski automobil koji je poceo da se proizvodi 2007. godine u Turskoj fabrici TOFAS. Pored Turske, proizvodi se jos i u Brazilu, Indiji i Rusiji Prethodnik ovog modela je Fiat Marea, a naslednik Fiat aegea koja se takodjer proizvodi u Turskoj Fiat Linea je porodicni automobil koji se temelji na platformi Fiat-a Grande Punto. LINEA je po velicini slicna drugim malim porodicnim automobilima, kao sto su Ford Focus , Mazda 3 i Vauxhall / Opel Astra . Njen medjuosovinski razmak je 2.603 mm, a njegova ukupna dužina je 4.560 mm. Na lansiranju, u Turskoj 2007. godine, automobil je u pocetku bio dostupan sa 1.4 Fire benzinskim i 1.3 Multijet dizel motorima. 1,4 Turbo-jet motor sa 120 KS i 1.6 dizel sa 105 KS su bili dostupni u sledecim modelima. Proizvodnja u tvornici TOFAS je uglavnom usmerena na lokalno tursko trziste. Pokrenuta 2008. godine u Brazilu, Linea je bila dostupna sa 1,9 L 16V "Torque" motorom sa 132 KS, kasnije su ugradjivani 1.4 L 16V T-Jet benzinski motor sa samo 152 KS; Isti motor koristi u Fiat Grande Punto Abarth u Evropi. Fiat Linea je pokrenuta u Juznoj Africi i Indiji 2009. godine. Fiat Linea je dostupna u 4 razlicita paketa opreme: Active, Dynamic, Emotion i Emotion Pack. Sve ove varijante su dostupne za oba benzinska (1,4 L FIRE) i za dizel (1,3 L Multijet) motore. FIAT Linea se za naklonost kupaca bori sa automobilima kao sto su Renault Thalia, KIA Rio Sedan ili Chevrolet Aveo Sedan, a od skora i Peugeot 301 ili Skoda Rapid/Seat Toledo. Linea je nesto duza, a ima i vece meduosovinsko rastojanje od vecine ovih automobila, osim od Peugeotove limuzine. Ako pogledamo dizajn i funkcionalnost karoserije, iako nije konkurentna najsavremenijim modelima na trzistu, Linea ima sta da ponudi. Spoljasnjost nije moderna, ali automobil ima skladne, klasicne proporcije i linije prave limuzine. Jednostavnost izgleda prenosi se i na enterijer, koji je oblikovan ne toliko da fascinira koliko da zadovolji vozaca, ali i putnike, svojom funkcionalnošcu. Na pedantno dizajniranoj centralnoj konzoli sve je uredno, pregledno i na dohvat ruke. Displeji su mozda zastareli, ali svako ko prvi put sedne za upravljac ovog automobila vrlo brzo i lako se snalazi sa komandama - nema lutanja pogledom i nedoumica. Slicno je i sa instrument tablom. Zamerke se odnose na nepregledno ispisane cifre na brojcaniku brzinomera i obrtomera i digitalni sat na putnom kompjuteru cije brojke bi mogle da budu nesto vece. Uprkos solidnom paketu opreme nedostaju komande na volanu i unutrasnje dugme za centralno zakljucavanje, sto bi se moglo ocekivati u limuzini ovakvog nivoa opreme. Na ovom primeru vide se fine nijanse po kojima se razlikuju automobili namenjeni istocnim trzistima, od modela za kupce u Evropskoj uniji. Vozac nece imati problema prilikom zauzimanja idelane pozicije za voznju, s obzirom da upravljac ima zaista veliki hod kod podesavanja po dubini, uz standardnu opciju podesavanja po visini. Ako ni to ne bude dovoljno, iskoristite mogucnost podesavanja visine sedista. Trouglasti prozorcic, koji se nalazi tamo gde je na nekim starijim automobilima bio takozvani leptir, nije od velike pomoci kada je u pitanju preglednost. Vetrobran je veoma zakosen i ima veliku povrsinu, a slicno je i sa zadnjim staklom. Sa jedne strane to doprinosi boljoj osvetljenosti kabine, ali je unutrasnjost više izlozena suncevom zracenju, tako da se automobil više zagreva. Linea generalno pruza veoma dobru preglednost iz pozicije vozaca. Primedba se odnosi na A stub koji formira mrtav ugao, sto zna da bude veoma problematicno u gradskoj voznji, ali to je vec opste mesto kod svih novijih automobila. Zbog duzine autmobila i velikog zadnjeg prepusta, prilikom manevrisanja u rikverc voznji dobro dodu zadnji parking senzori koji su dostupni kao doplatna opcija. Putnici koji sede pozadi imace sasvim solidan prostor za smestaj nogu, ali ce zbog padajuce linije krova glave onih natprosecno visokih dodirivati nebo u kabini. Da nije rec tek o jos jednom jeftinom sklepanom sedanu koji se proizvodi u Turskoj, svedoce masivna, debela vrata koja se zatvaraju uz upotrebu male sile. Maska hladnjaka se vec na prvi pogled razlikuje od one na modelu Grande Punto.U boji je aluminijuma i uokvirena je hromiranom lajsnom. Ovaj jednostavan kozmeticki detalj daje vozilu izgled skupljeg automobila koji pripada klasi iznad. Linea nije šampion u udobnosti, cak bi se moglo reci da je automobil prilicno tvrd, zahvaljujuci njegovom oslanjanju. Sa druge strane, ova karakteristika doprinosi boljim voznim osobinama pri ostrijoj vožnji kroz krivine, jer se automobil vrlo malo naginje. Rucica menjaca ima duze hodove, ali se odabir stepena prenosa izvodi veoma precizno. U kombinaciji sa mekim kvacilom, promena brzina ne umara ni u duzoj voznji u gradskim uslovima. Kocnica nije previse osetljiva, ali je uz odgovarajucu primenu sile na papucicu dovoljno snazna da bez problema zaustavi automobil kako pri manjim tako i u slucaju kretanja vecim brzinama. Upravljac je na nivou starijih modela FIAT-a, nesto tanji, ali je ergonomski oblikovan tako da se polozaj palceva, u polozaju ruku '15 do 3', sasvim dobro uklapa u odgovarajuca udubljenja. Za razliku od nekih drugih automobila iz FIAT-ovog programa, Linea nema City komandu kojom se pojacava servo asistencija u voznji po gradu. Bez obzira na to, postojeci servo uredaj sasvim je dovoljan za lagano okretanje volana prilikom cestih skretanja u gradskim ulicama pod uglom od 90 stepeni, a opet nije previse lak u vožnji na otvorenom putu. Kada je rec o upotrebnoj vrednosti, Linea je funkcionalan automobil. Za gradske uslove nije prevelik, zadovoljava osnovne kriterijume udobnosti i izdrzljivosti u vožnji na duzim distancama i po putevima razlicitih kvaliteta. Na autoputu ne umara vozaca, a zahvaljujuci snaznom benzinskom motoru u stanju je da bez problema podnese i duze relacije. Uz to, Linea raspolaze jednim od najvecih prtljaznika u klasi, tako da moze da zadovolji potrebe koje se ocekuju od porodicnog automobila, a ima i solidan Dynamic paket opreme kome, recimo, nedostaju zadnji parking senzori. Iako se kod nas sa potcenjivanjem gleda na oznaku Made in Turkey, ne mislim da je osnovni problem Linee sto se ona proizvodi u Turskoj. Vise mi smeta to sto je automobil namenjen trzistima poput turskog, i sto na primer uprkos visem paketu opreme nema ESP (doplatna opcija od 350 evra na paket Dynamic). Jer, ako treba da biram izmedu bezbednosti (ESP-a) i veceg gepeka, radije bih uzeo manji, ali bezbedniji automobil. Pored prostranog gepeka, u pluseve ubrajam i solidan prostor u kabini, automatski klima uredaj i cinjenicu da Linea ne zamara u duzoj voznji, ali i tvrdo oslanjanje koje pomaze da se automobil ne naginje kad prolazi kroz krivine. U minuse spada upravo to sto je automobil tvrd, pa je nesto neudobniji kada se vozi preko rupa i lezecih policajaca, zatim nedostatak prostora za glavu na zadnjoj klupi, kao i to sto nema komande na volanu. Njegova osnovna verzija, sa paketom opreme Active, trenutno se moze nabaviti po akcijskoj ceni od 8.990 evra. Prednost ovog modela je u manjoj potrosnji goriva, koja je na primer u gradskim uslovima vožnje niza za 1 l/100 km (fabricki deklarisana na 8,2 l/100 km) i manjim troskovima registracije vozila.